Ima čudnih ljudi, al ovo još nisam vidio, kaićem doć iz Zadra na Vis s ribom, još ste i purgeri

Nikako ne mogu napisati ovaj tekst. Da ga pišem na pisaćoj mašini, mnoštvo bi papira bilo na podu. Razlog je, naime, jednostavan - teško je pisati o Senku Karuzi. Jer on je i čovjek, i pisac, i gurman, i kuhar, a zapravo je prvenstveno iskren i neiskvaren prijatelj. Upoznali smo se prije dvadesetak godina, kad nas je mlade, nadobudne (i mršave) avanturistički brodski vijađ doveo do uvale Molo Trovna na Visu. Bacili smo sidro i pitali možemo li pripremiti nešto ribe, pokazujući kašetu prepunu trlja, molića i ostale sitneži. Uz osmijeh nas je Senko primio i rekao: "A ima čudnih ljudi, ali ovo još nisam vidio - došli ste s ovim kaićem iz Zadra i nosite ribe… I purgeri ste". Tad je zapravo krenula naša životna edukacija - naučili smo što je škoj, a što Otok Vis (otok čije ime uvijek treba p...