Zna san da ste novinari. Osjetija san čim ste izašli iz auta. I znam da ćete nas sad pitat šta mislimo o zabrani pijenja piva na javnim površinama. Reć ću vam, ali neću se slikat. Nisan lud, da me još bace u pržun - rezonira umirovljenik s Blatina, na štaciji preko puta upokojenog mini marketa Bone na Bačvicama.
Umirovljenik i njegova ekipa sa zidića su, realno, marginalci u srcu elitnog kvarta, Bačvica. Iznad njih se penju urbane vile u kojima žive advokati, imućniji arhitekti, dobrostojeći starosjedioci, a ispod njih su najljepše splitske plaže, piše Slobodna Dalmacija.
Pojas uz cestu pripada finim lokalima, sushi barovima, tamo se po (za njih) paprenim cijenama serviraju nekakvi fini bokunići kakve oni ne jedu. To su neke nove gulozarije, monade. Svaki pjat pari ka da je izaša iz kineske svemirske postaje, sa normativima za astronute. Oni su na pivi “zidaruši” i sendviču s tirolskom. Ako je legla penzija.
K tomu, naši marginalci na rubu su nekolikih znamenitih terena za tenis, koji su iznjedrili veličine poput Gorana Ivaniševića. Danas se tu odgajaju mladi potencijali i rekreiraju oni koji mogu platiti reket, termin, privatnog trenera. Parkiranje za auto. Auto.
Družina iz ove priče ima kudikamo skromnije potrebe. Oni u svoj komadić elitnog kvarta došetaju pješice, ili uz besplatnu pokaznu autobusom. Od svih spomenutih sadržaja njih najviše zanima obližnji market “Studenac”. Tu je pivo skuplje nego u pokojnog “Bone” (mini market koji je sad zatvoren), onomad je stajalo sedam kuna, sad euro i deset centi.
- Ko će nama, moja gospođo, dat sto pedeset eura za kaznu? Nisan ih u životu vidija. Ali imamo mi rješenje - đavolski namiguje jedan umirovljenik, koji je malo više popio. No, ne odaje tajnu “kako piti na zidiću a proć lišo”.
- Lipo ćemo mi stavit bocu u škartoc, eto kako. Da se ne vidi šta pijemo. Tako rade vanka - upućuje nas jedan mladoliki boem; nekako nam se ne uklapa u tipičnu “zidićku” sliku.
Dobro smo ga procijenili; on je diplomirani geodet, po vlastitu izboru - klošar. Tako nam se legitimirao.
- Živija sam zadnjih godina ovde u blizini, spava po brodovima na Zenti, klupama... Odnedavno sam, privremeno, u prihvatilištu za beskućnike. Imam sedam banki (ne bi se reklo, nap.a.). Bitno je samo ovo, ovde i sad. Ne interesira me ta nova zabrana. Ne interesira me ni pobjeda Novaka Đokovića, ni sport uopće - širi temu inženjer, ujedno i otklanja razgovor o njoj. Okrećemo se mlađem pridošlici.
- Slobodno me slikajte, ali nemojte s pivom iako san ga kupija, a bome ću ga i popit. Napišite mi i ime, neman se čega sramit: Miro Vetma zvani Krik, pedeset godina, ratni vojni invalid. Evo iskaznica! Adresa: Klis. Život proveja: u Splitu. Svaki dan dolazin ovde, na zidić, s Klisa. Ovo nam je sve šta imamo; tu popijemo koje pivo, pogostimo se i janjcem, klepom (odojak, nap.a.). I onda doli, na more kad je lipo vrime - Krik će.
- On je logistika za janjce iz Grla – ubacuje se netko.
Izlaganje o “zakonu koji trenira mišiće na sirotinji” staloženo nastavlja anonimi umirovljenik s Blatina.
- Kad se ugasi kvartovski dućančić, gasi se i zidić; nije fer. Gledajte, nama je ovo najjeftiija zabava; svi smo u penziji, skromnih primanja; znate i sami di živimo. Ovde vam ujutro dođu na pivo umirovljenici, negdi od devet do jedanaest, popodne iza obida pak mlađi svit, ovakvi ka vaš kolega ajmo reć (fotoreporter Duje Klarić, nap.a.). Nitko nije baš pri velikoj lovi čim je ovde.
Rado bi ja pija piće u Kalafatića ili Tenisa, ali to je četri puta skuplje. A opet, zakon je zakon; predlažem da ga primijene na turistima, a ne nama umirovljenicima! - poručuje naš sugovornik, družina potvrdno kima glavama.
Pere Kurtović (69), umirovljeni je radnik “Montera” i ljubitelj druženja uz pivicu na zidiću. Može biti i stara katriga, odbačena ambalaža umjesto zidića, svejedno.
- Radija san, najviše po škverin, kooperacijin. Slaba je penzija, ja je još računan u kunan. A zakon, mi ga ne priznamo! Svugdi nas oće potrat. I vi ćete sad napisat motorne laži u novinan - sluti Pere.
- Motorne laži? - provjeravamo.
- Motorne, sto posto! Napišite bar jedno: fali akcija. Di? U Studenca! Na primjer, sve bude na akciji: svinjski vrat, ova vaša jaketa, cipele, dvopek... Jedino u Studenca nikako da pivo stave na akciju. Nije u redu - ogorčen je umirovljenik Kurtović.
- Nemoj tako, u Studenca je pivo osam kuna, a doli u kafiću jedan budvajzer (Budweiser, pivo, nap.a.) trideset kuna, Pan isto. Ugostitelj kupi ovde Pan za osam kuna, doli ga proda za trideset. Sramota - mračno će Krik.
Ne gasite nam zidić!
- I onda nam još oće kaznu naplatit – domeće netko.
- A Fenisk (veleprodaja Feniks, nap.a.) je još skuplji – primjećuje Kurtović.
Opet se javlja umirovljenik s Blatina:
- Gledajte gospođo novinarko, mi smo ovde domaći, i mirni smo. Ne pravimo nered, to je najvažnije. Neki od nas čak imaju brodić na Zenti, ka i oni šta budu uz zjog na balotama, doli uz more. Oće i njima komunalci pritit kaznama? Obruč se steže, tiraju nas svugdi, a mi smo miroljubivi, jedino se želimo malo družit, to je sve. Čak i ne primamo u ovu našu malu zajednicu neke koji “strše”, ne uklapaju se, skloni su incidentima. Znamo da još uvik nismo u zoni kažnjavanja, ali tko zna šta nosi sutra?
Zato napišite u “Slobodnoj”: Ne gasite nam zidić! To nam je sva radost koju još imamo.