Ne poznajem te, Stjepane Vuče, ali nesreća me dovukla u tvoju kuću. Tu smo, u tvojoj sobi, dnevnom boravku, što li je već bio - ne znam, jer sve je, Stjepane moj, izgorjelo.
Tvoji poznati kažu da si u Njemačkoj, a tvoj susjed Sveto Marinković u Beču. Jučer je spasio slijepca iz vatrenog obruča, dežurao cijelu noć s mještanima na požarištu, a onda ostavio vrata svoje vikendice otvorenima i otišao za Austriju. Cijela ga Žrnovnica slavi kao heroja, a i njegova je kuća dobro nagorjela, garaža mu sva uništena, ali je zahvaljujući njemu i ostalima - znanim i neznanim junacima iz Privora - malo misto spašeno, glave na broju.
- Coca-Colom sam kuću gasio, eto kako je bilo - kazuje Ivica Pivac, kojem je u očaju na pamet palo da u frižideru još ima kole od ručka i da bi njome mogao protiv ognja koji se dizao i po četrdeset metara uvis!
Pilanje borova
- Kad je vatra došla do kuće, prvo smo se svi stisli u garažu jer se od dima nije moglo disat. Onda, kad je plamen nagorija vrata, a vidi u šta ih je pritvorija - pokazuje ostatke ostataka PVC-a - primistili smo se na prvi kat kod sina, pa na drugi kod mene, jer se doli nije moglo više disat i na kraju svi na teracu. Stojimo nas šestero navrh kuće, a oko nas na sve strane vatra, dim, pakal! I nemaš, čoviče, di, samo stojiš i čekaš - boli duša Ivicu što je vatra napravila od toga prekrasnog zelenila i borovine u kojoj su uživali.
Fotogalerija: Posljedice velikog požara u Splitu i okolici
- Izgorija cili vrtal, a vidi kivija, žena mi je taj vrtal obožavala, toliko se oko njega trudila, tu smo volili sidit - stisne mu se grlo kad govori o Armagedonu podno Mosora koji umalo što nije progutao i Split.
A nije da nisu poduzeli sve da obrane Privor.
- Četri ure prije nego šta je vatra s brda sašla vamo, pilali smo borove oko kuće. Tri smo pile slomili. Došla nam u pomoć rodbina iz Mravinaca, ali kad su njima javili da gori i kod njih, ljudi se vratili doma, a mi ovdi ostali sami - bez vode, struje.
- S litrom Coca-Cole - pokušavam malo razvedriti sugovornika, pa svi skupa ponavljamo “fala ti Bože da niko nije glavu izgubija, da nije koje dite u tom kaosu stradalo”.
- Dicu se odma pokupilo i vozilo u Split, a ljudi su ostali branit kuće. Gori poviše kuća u plamenu, čovik se zatvorija u nju, neće da izađe, i sad trči njemu u pomoć, a ovdi došlo do nas, lizu jezici po zidovima. Rodici priko puta uvatilo fasadu, a mi s terace gađamo kamenjem kupe da padnu, da joj ne uvati cilu konstrukciju - objašnjava Ivica kako se spašavalo to u što su cijeli život dali, a Martina i nevjesta joj Marija Lažeta viču: “Eno, doli opet gori, ajmo doli”. Nose naprtnjače bez špricaljki, jedino što su im danas usred žrnovničkog pakla dopremili.
Nije se moglo više
- I još nikoga nema ovdi, a svugdi okolo tinja. - jedva Marija suspreže suze.
Penjemo se još više pod Mosor i tu srećemo Andriju Jarka. Kolega veli, svega se, brate, nagledao, ali ovo je najgore što je vidio. Naj-go-re!
- I znaš što mi sad ide na živce - ta glupa negativa. Kao, moglo se više!? Ma, kad je krenula ta stihija, to se spustilo do Karepovca tolikom silinom da Amerika i Rusija tu vatru ne bi zajedno zaustavili. I nije da nije ništa štimalo, nego se gledalo prioritete. Da vidiš kad je Krstičević došao, a on ima ono vojničko, gard, pa opet ljudi ga i znaju, poštuju, i kad je počeo ‘vi ćete momci to, a vi ćete sa mnom ovamo’, brzo je uveo reda, raketna se baza spašavala - kaže Jarak.