Gojko Šušak sahranjen je na pravoslavnom groblju u Dicmu. Leži pod širokom krošnjom jednog hrasta, u grobnici pored svojih najmilijih, Jovanke, Uroša i Anđe. On je ipak glavni od njih četvero. Nositelj stanarskog prava, da se tako izrazimo. Kao dokaz njegovog patrijarhalnog autoriteta, potvrda da se njegova riječ za života slušala, u bijeli vapnenac je preko svega uklesano: "Обитељ Шушак Гојко."
Znam za ovaj grob jer moj tetak Nedo i rođak Damir leže desetak metara dalje. Dok smo se razilazili nakon tetkove sahrane, brat me je gurnuo laktom i šutke pokazao ćiriličnu ploču. Nije bila prilika za smijanje, ali ja sam se ipak kratko nasmijao. "Budalo", prekorio me je...