To sam već pisala: bilo je to na drugoj godini kad je profesor zaključao kabinet i krenuo prema mojim grudima. "Ti bi se trebala udati, a ne studirati", slinio je. Nemojte, molim vas, odgurivala sam ga u panici: nisam znala što bi bilo gore za mene, da me svlada ili da izazovem skandal. I onda je napokon ta mora prošla. Htjela sam je izbrisati, da ne postoji, kao da se nikad ništa nije dogodilo.
Ali stvari u životu tako ne funkcioniraju. Godinu dana kasnije je počelo: krenula bih na predavanje, došla do tramvajske stanice i okrenula se nazad. Danima nisam izlazila. Rečenice u knjigama su se zapetljale: čitala sam kao i inače, ali kad bih stala da vidim što sam pročitala, sve bi se rasulo u slova. Izašla sam na jedan, drugi, treći ispit: trojke. Možda i dvojka. Ovo...