Dok traje dramatična potraga za kanadskom podmornicom Titan s petero putnika, koji su se spustili sve do olupine Titanika na 3800 metara dubine, stručnjaci spekuliraju što je pošlo po zlu s tim plovilom.
- Puno je toga s podmornicom Titan moglo poći po zlu. Prvo, rizik je uopće ići na tu dubinu i pogotovo što kao turist niste dovoljno pripremljeni za razliku od ljudi u vojnim podmornicama. Možda je došlo do panike. Možda je došlo do kvara nekog sustava, do problema s baterijama jer te su podmornice na električni pogon. Možda je došlo do gubitka napona, a možda je došlo do zamora materijala same podmornice: mi ne znamo koliko se koriste te podmornice i idu li na redovite preglede – kaže Mislav Brlić, direktor projektne tvrtke u brodogradnji Marine and Energy Solutions DIV čiji je zadnji projekt turistička podmornica koja ide na dubinu od 50 metara.
- Podmornica bi morala imati razne lokatore kako bi se mogao odrediti njezin položaj, no pitanje je koliko je to jako i je li otišao sustav napajanja. To je kao da tražite iglu u plastu stijena. Po meni, šanse da su ljudi u podmornici su vrlo male – rekao nam je Mislav Brlić koji je kao inženjer u Brodarskom institutu sudjelovao u projektiranju prve hrvatske podmornice Velebit.
Poznati novinar Zoran Kusovac, koji je kao suradnik časopisa Jane‘s Defence pisao o podmornicama, smatra da se Titan ne može nazvati podmornicom u klasičnom smislu.
- Generalno je podmornica samostalno plovilo koje može ploviti ispod površine, a često i na površini mora. Ovo je podvodno plovilo koje nije autonomno nego se može samo ravno spustiti dolje i dići se ravno gore. Dakle, ima jako ograničenu mogućnost kretanja i manevriranja ispod mora. Oni su brodom došli na poziciju koja je točno iznad Titanika i onda se spuštali dolje – pojasnio je Kusovac.
Naglasio je kako se nekad kao plovilo na tako velikim dubinama koristio batiskaf. Primjerice, Jacques Piccard i Don Walsh spustili su se batiskafom Trst 1960. godine na dno Marijanske brazde.
- Batiskaf je bio vezan sajlom za matični brod i onda se spuštao i dizao. Klasične, suvremene podmornice imaju dubinu ronjenja do 300 metara, izuzetno neki tipovi do 500 metara ili malo dublje. To je jako važno u ovom slučaju jer su svi sustavi za spašavanje podmornica napravljeni da funkcioniraju na dubinama od 300 do 500 metara, izuzetno 700-800 metara. Ti su sustavi napravljeni tako da se prikopčaju na podmornicu, a to se radi pomoću specijalnih vrata koje se nalaze na krovu svake podmornice i na dnu spasilačke podmornice. Na Titanu ne postoje vrata za priključivanje na spasilačku podmornicu. Ulazni otvor je metalni i on se otvara s vanjske strane. Dakle, ne postoji način da se plovilo iznutra otvori čak i kad bi isplutalo na površinu – pojašnjava Kusovac.
No, Titan se razlikuje i od batiskafa i od podmornica. - Ovo podvodno plovilo nije pričvršćeno za brod na površini. Titan ima četiri električna motora za pozicioniranje koji ga dižu i spuštaju. Plovilu treba oko osam sati da se spusti i osam sati da se spusti. Unutar toga plovila vlada atmosferski tlak, a ono je napravljeno od titana i ugljičnih vlakana što znači da ima čvrstoću trupa i da može izdržati dubine od 4000 metara – rekao je Kusovac.
Oko Titana je mnoštvo nepoznanica i problema.
- Ne postoji nijedna podmornica koja može naći Titan, ali postoje komercijalne bespilotne ronilice. No, pitanje je koliko brzo one mogu doći. Sreća je da je Titan blizu SAD-a i Kanade, a američka mornarica je najopremljenija na svijetu. Američka mornarica ima podvodno plovilo Alvin koje je korišteno za istraživanja, a može ići na 4500 metara dubine. Ako su ljudi u Titanu živi, oni imaju do 96 sati zraka. Moguće je da dišu čisti kisik, ali sumnjam u to. Ovo plovilo je previđeno da se osam sati spušta, nekoliko sati bude na dnu i onda se osam sati vraća. Dakle, cijeli ciklus je 24 sata, što znači da je previđenih 96 sati zraka ili kisika u normalnim uvjetima sasvim dovoljno. No, pitanje je što se dogodilo – naglasio je Kusovac.
U akciji spašavanja vodi se bitna s vremenom.
- Bespilotnoj ronilici je potrebno nekoliko sati da zaroni na tu dubinu. Ako ronilice koje posjeduju američka i kanadska mornarica te komercijalne tvrtke mogu doći u tom roku od 72 ili 96 sati do Titana i zakačiti sajlu kojom bi plovilo izvukli van, onda postoji šansa da posada, ako je još živa, bude spašena kad izađe na površinu. No, mi ne znamo jesu li ti ljudi živi: problem je što komunikacija s tim plovilom jako ograničena i navodno je moguća samo preko Muskova Starlinka. Moguće je da je Titan ostao u nekom trenutku bez struje i da su oni živi i da pokušavaju izaći – zaključio je Kusovac.