Teško je razumno, za široke mase, sažeti život ultras grupa, pogotovo hrvatskih, a pogotovo Bad Blue Boysa. Ali, ako bih to trebao staviti pod jedan nazivnik, onda bi to bio - život između krajnosti.
Radi se o subkulturi koja ima svoje zakonitosti, koje su mnogima daleke i neprihvatljive. Logično. To su momci koji rade sranja u Bergamu, Auxerreu, Milanu, Temišvaru, austrijskim selima i hrvatskim benzinskim postajama, da bi sada, prvi puta, bili upleteni u sukob koji je okončan - smrtnim ishodom. Bili su po naslovnicama, zbog njih su se radile TV emisije, o njima su pričali i sociolozi, i političari, i organi reda, mnogi. S razlogom. Jer, takav način ponašanja, bez obzira na njihovu "furku" ne može se opravdati. Ne, ne može se opravdati divljanje po Europi, napadi...