Zilhad Suljanović, rodnom iz Sanskog Mosta, 1989. otišao je u Austriju 'trbuhom za kruhom', a sad pomaže izbjeglicama s Bliskog istoka, piše Al Jazeera .
- U Austriju sam došao jer sam jednostavno želio bolji život i njega sam u konačnici svojim napornim radom i dobio. Sada sam vlasnik transportne firme i sve sam sebi zaradio krvavim radom, ali hvala Bogu, dobio sam priliku za to, priča Suljanović, koji živi u gradu Traunu.
Kad je 1992. počeo je rat u Bosni i Hercegovini skupljao je humanitarnu pomoć i pomagao sunarodnjacima da dođu u Austriju.
Sad je u praznom disco klubu, koji je u njegovom vlasništvu, udomio 50 izbjeglica i brine se o njima.
- To su ljudi koji dolaze iz Sirije, Afganistana, Palestine… Prelaze tisuće kilometara da bi došli u Europu i jako su iscrpljeni jer su većinu puta prošli pješice. Zamislite samo da prevalite toliki put, a da ne znate što vas čeka na 'drugoj strani', priča Suljanović.
Ideju je dobio kad je na televiziji vidio da je nekoliko stotina izbjeglica stiglo na željezničku stanicu u Beču i da tamo čekaju. Nazvao je austrijsku vladu i rekao im da je spreman primiti 50 ljudi i da je na njima jedino da ih dovedu do Trauna. Tako su i učinili već idući dan.
Na početku je, kaže Suljanović, bilo teško dobiti povjerenje izbjeglica jer su jako ponosni i nepovjerljivi.
- Sada kada su se navikli na mene sve je lakše. Zbližio sam se s tim ljudima, ali oni se svaki put kada me vide iznova zahvaljuju i zovu me 'habibi' (brat). Ovdje ne vjeruju nikome, osim meni. Čak kada ljudi iz okolnih sela, na moju incijativu, nekad donesu hranu, oni neće jesti dok ja prvi ne probam, rekao je.
Dodao je da većinom nisu obrazovani, ali su jako religiozni.
- To je nevjerojatno. Kada vidim te ljude, koji žive u neizvjesnosti i koji su doživjeli toliko toga, da se toliko posvećuju religiji. Drago mi je kada vidim koliko poštuju vjeru, priča Bosanac, koji se planira brinuti o izbjeglicama idućih pet godina.
- Oni sada čekaju da im se odredi status. To je dugotrajan proces. Sve dok budu ovdje ja ću se brinuti o njima. Svaka pomoć je dobrodošla, ali ne oslanjam se ni na koga, zaključuje Zilhad za Al Jazeeru.