Uzavre oko deset, deset i po. Kipi! Svako jutro. Pari splitsko križanje na Mertojaku. Ili ono kod Slobodne Dalmacije.
Klokuni se dižu s morskoga dna, furešti trče obalon ko da znaju di će. Domaći kolutaju očima. Sezonci također. Samo su njihove već na pola koplja, a danu nema kraja. Katamarani akoštaju, drugi parte. Izletnički trabakuli pale makinje. Barkarjuli krcaju za Paklenjake.
Morski taksi primiče se kraju, sve njuškajuć di je bolje misto. Za njin će i drugi isto. Gliseri kese zube. Da su prvi. I jači! Samo su jahte s rive još u nesvisti. Ko zna kad se leglo, “after” bija do maloprije. Po sidrima okolo tribe se krmelji. Jarboli su osvanili stojećki, tiskaju se već propeta jidra. Gorivo se ćuti, vrte se propele. Kuteri voze s kruzera u grad. Biže špari!
Sve zunzi! U sto kvadrata – deset brodova. Svak je tu. Samo nigdi korone! Ha-ha...
Koji van je to pas?
– Morski, al’ se ne vidi?!
Aaa, opasno reži...
Ustvari je staford. Na provi pasare. Taman će poslužit za u dvi riči opisat sve šta vidimo, a da ne bude uvik isti mot male bare i velikih krokodila. Pa stavimo ovako: oštri zubi kad bi stali, u naš porat, u naš porat mali.
Može i na karticu
Ukratko – Hvar. Ne otok. Grad. Više mravinjak. Svakoga lita isto. Zato se i potuku. Mornarski! Tako i nikidan: ko je komu uzeja gosta, ko se gura priko reda i slično.
– Mi se ne tučemo! U nas se zna red i di je naše misto. Tuku se gliseraši, oni šta dođu brzin gumenjacima i voze na Škoje, na Vis, Biševo, Zelenu i Modru špilju. Tuku se između sebe. Lani su napali i jednoga našega. Zbiju se oko mandrača, bude tisno pa se počepušaju. Onda vi u novine stavite “barkarjuli”. A nisu! Mi lipo radimo, ali ispadamo tučari...
– I osandeset posto nisu Hvarani! Nego iz Splita, Trogira, Makarske. A mi imamo svoju udrugu, sve se zna: plovidbeni red, naš raspored, cijena, fiskalni račun. Može i na karticu. I plaćamo sve obaveze.
– Eno ti, gledaj tamo glisere: sedan ih čeka ukrcaj na mandraču.
Tako govore barkarjuli. Ovi šta voze goste na Paklene otoke i vraćaju ih popodne. Zna se pruga, ura i lova. Ko gradski bus, Prometova “trica”. Među njima Tonči Bracanović i Emil Leon Kačić. Nemaju šta za dodat.
Priko puta nešto skroz treće: Darko je Bosanac. Iz Čajniča. Došo na sezonu. S jednim drugom ganja ona kolica kroz ulice. Karet. Po čitave dane. Raznosi nabavu, odnosi prazne boce. Krcate su zelene plastične vriće.
I sve to ode za noć?!
– Cisternu bi popili, vazda žedni! Nismo još ni pola ponijeli...
Fali mrva reda
A evo šta govore ovi drugi, domaći iznajmljivači brodova: Igor Haračić, Jure Tudor i John Miličić. U poslu su puste godine. Brodovi su in dalje od mandrača, vezani za kraj.
– Oćeš li pisat istinu?
A šta drugo?!
– Onda moraš reć da su se svi okomili na nas, i to nepravedno! Mi ispaštamo radi pojedinaca koji čak i nisu Hvarani. Dođu iz drugih mista u nas, motivirani velikon zaradon, često bez dozvola i na crno. Osjećamo se ko poduzetnici trećega reda u svojoj kući.
Ajde?!
– Je! Svak nas smatra ološen i kriminalcima. A nismo! Živimo ovde cilu godinu, plaćamo račune i dilimo sudbinu s ostalima. Onda navale ovi sa strane, s pet brodova i jednon dozvolon. A dođu i ko zna sa čime sve još. Ako me kapiš... I radi takvih mi najebemo. Liti pokupe lovu, zimi brodove.
– Ma, ima posla za svakoga, ali ko je guloz, njemu nikad dosta. Ko tima sa strane. Triba samo mrvu reda: u organizaciji i naplati, u koncesijama, luci i kontroli.
– Rat između barkarjula i iznajmljivača je vječan, posebno oko mandrača. Oni misle da in iznajmljivači kradu putnike. Zato i nismo tamo. Imamo svoju udrugu, grupu iznajmljivača brodova koja radi uredno i poštiva red.
– I još nešto: zašto domaći ne bi imali čak i neku prednost?! Pa u Hvaru nan nije samo posal, nego život, egzistencija, obitelj. Sve živo. Hvar je naš porat i naše misto.
U Domagoja je rješenje
Prid mandračon jedan naš i tri njihove. U pasari. On pali pent. Ćaćin da mu je brod. One zvirkaju okolo.
A di su ovi šta se tuku?
On šuti. One jedva dočekale:
– Pa je l’ vidite vi to?! Da se potuku oko žena, ja bi razumela. Mi potegle iz Beograda, a oni samo između sebe. I sad ih nigde! Nije to lepo...
Evo i njega:
– A ja in nudin sve, ali mene neće! Ni s pasaron!
Ko ti je kriv, šta se nisi potuka?
– To će Splićani, dođu s gliserima pa glume...
Kad čujete Kuzmana Novaka, direktora hvarskog Nautičkog centra, sve se čini dosta jednostavno za uredit:
Šta bi bilo rješenje?
– Lučka uprava Splitsko-dalmatinske županije, na čelu s Domagojen Maroevićen, mora izminit Pravilnik o redu u luci. To se već i tražilo: da se na rotondoli, tu na zapadnoj obali grada, stavi ponton i da tu bude misto za izletničke brodove. Tako će se rasteretit porat. Onda barkarjuli, koji su na svome mistu već desetljećima, imaju normalan izlaz. Ove brodice iz mandrača isto, iako je to dosta palo. Katamarani opet imaju svoje, iznajmljivači i taksisti također, pa jahte svoje. I sve tako redon.
Pa di je zapelo?
– A bože moj...
Ko bi triba razmrsit?
– Lučka uprava! U Županiji, u Splitu. Oni su vlasnici hvarske luke. Ko i svih županijskih luka. Osin splitske, ona je državna. Mi smo samo koncesionar. Upravljamo lukon po pravilima Lučke uprave. Zovemo se Nautički centar Hvar i osnova nas je Grad Hvar. Koncesiju daje Županijska lučka uprava iz Splita. Mi naplaćujemo lučke pristojbe na ime Lučke uprave. Naplaćuju se i lučke naknade: struja, voda i slično, a prihod se dili između nas i Splita. I nikoga ne možemo sankcionirat.
Onda kako?
– Lipo: Lučka uprava mora definirat di će bit ukrcajno misto i to koordinirat s Lučkom kapetanijon koja će sve provodit. Mi ne možemo ni kaznit ni ovršit. Mi smo ko bobiji u Londonu. Možemo samo reć, nemoj se tu vezat. Moramo zvat Kapetaniju. A tamo dva čovika na ovoliki pomorski promet. Polome se.
A je li Hvar predložija izmjene pravilnika Lučkoj upravi?
– Još otkad...
Mali porat, puno brodova
Aida nosi kapetansku kapu. Smišne. Ona i kapa. Ibrahimovićka.
Šta ti dođe Zlatan?
– Bivši muž! Ha-ha, ne piši to ni slučajno.
Kad ćemo u Bosnu?
– Pojma nemam, nisam ja iz Bosne.
Čuj to?!
– Daaa, iz Čakovca.
Da prvi put prodaje izlete. Drvenin izletničkin brodon. Voze u tri vale. Pravac: Mlini, Palmižana, Sveti Klement. Bez obida – 220 kuna. Inače – 300. Dobiješ “grilovanu” ribu ili piletinu, pa salatu, bilo vino, vodu i čakovečku...
– Orandžadu!
Gledamo pun porat iz ladovine. Fale tri-četri semafora. Jedan kružni tok. Bilo šta. Ovako pari akvarij s piranjama. Umočiš prst, obidvaju ti jagodicu.
Lučki kapetan Miloš Botica i Josip Marić, voditelj brodice:
– Mali porat, puno brodova, gostiju koliko oćeš, nije se radilo dvi godine. Korona. A puno se uložilo, triba vraćat kredite. Udre vrućina i brzo se plane.
I vi ste trčali nikidan rastavljat kokotiće?!
– A ko će... Gruba scena, gruba ura, nasrid rive. Nema toga puno, ali nije lipo vidit di se čepušaju. Sve se snima, odma ide na portale i društvene mreže.
– Zakon velikih brojeva! Koliki nan je promet u portu, čudo da nije i više nervoze.
– Da je još sto metri rive, bilo bi malo. Po 200 gliseri dođe, svak krca goste: iz Splita, Trogira, Bola, Supetra, Makarske...
– Po 1500 uplova u Hvar za 24 ure!
– Naplatili smo 150.000 kuna kazne nas dvojica. Postrožili smo kontrole s policijon, nastojimo bit šta više na moru, a di je još traganje i spašavanje.
– A ne može se više ni iznajmljivat brodice gostima bez dozvole. Nije se moglo ni prije, ali sad se više kažnjava.
– I tu je svit osta bez zarade. Obično su polazili iz mandrača, pa bi se stvorila velika gužva: barkarjuli, taksisti, iznajmljivači brodova, gliseri, katamarani, Kriljani.
Halo, inspektore!
– I svakoga lita samo novi brodovi i veći gliseri, ja ne znan dokle će se tako moć.
– Po meni, najjača sezona otkad san ovde, a to je šest, sedan godina.
– Pa 120.000 brodova u sezoni dođe u Hvar i na Škoje. Misto od 4000 stanovnika liti naboti na 20.000.
– Cili porat pari malo veći mandrač, a ne luka.
– Više autobusni kolodvor: samo katamarana tridesetak dnevno!
– I sve na 100 metara operativne obale...
Usput nan grintaju brodari i mornari: “Bravo! Novinari odu, inspektori dođu. Svak sa svojin blokon, uvik nama po škini!”
Ajde, bit će bolje s malo muzike iz studija:
”Gutao bih sve od reda, ribe, zvijezde i torpeda. I bio bih na sve spreman, kao prava morska neman. N-nn-nnnn...”
Za sudjelovanje u komentarima je potrebna prijava, odnosno registracija ako još nemaš korisnički profil....