Na put mogu samo oni šta su rezervirali hotel, a to šta će moja mater bit sama i bez prajca?

Rezervirala san hotel u Petrčanima za Novu godinu – iznenadim muža u petak ujutro.

- Pa jesi ti poludila? Šta će mi doček, epidemija je – izvrne se on sa stolice.

- A, čoviče, kako ću u matere poć kad će stožer zatvorit prolaz i traži ausvajs za drugu županiju? Smiri se, nema dočeka. Možda doduše i ima, baš bi bilo lipo malo zaplesat.

- Aaaa, to si mislila. Pa ću za ić vidit punicu potrošit par iljada kuna za hotel, jesi li to upravo smislila?

- Upravo to, jer jedino nama će dozvolit da putujemo u dane blagdana, ka i onima šta će ić na mise, samo šta će oni morat ić na propovid u svoju županiju. A jesi vidija da će ić i Alemka i Capak na misu? Ona je još rekla da ide svake nedilje, a tvoja mater gleda priko televizije.

- Majde. A nikidan su rekli svima da ostanu doma i slušaju pope online. Pa ko je ovdi više lud?

- E to te ja pitan. Lud, luđi...

Rezervacija hotela

- Ma čekaj, vrati mi se, isto mislin da si pretjerala s tin hotelom.

- Nisan, govore da će moć putovat samo oni šta su rezervirali hotel. Znači oni šta imaju love neće tribat propusnice, a to šta će moja i ko zna koliko još matera bit same i bez prajca, to ih nije briga. Čula san i čovika koji je poludija jer je tija ić do Šibenika u vikendicu za ove blagdane pa sad ne može mrdat. Oće nas utirat doma i to ti je.

- Ako ćeš iskreno, meni to nije ludo, jer bi se svi izmišali ove dane. A i do punice mi je ka do lanjskoga sniga, sori, pogotovo šta bi mora u minus radi nje.

- E, a u svoje matere na Blatine ćeš uredno odnit moje kolače, maltretirat ćeš nas ka i svake godine da joj odemo čestitat. E pa ne može ovi put, korona je i ne smimo – zajogunin se. - Uostalom, možeš ti ostat i doma, distanca od tebe bi mi baš dobro došla, ja ću sama u hotel, jeftinije će nas doć. Lipo ima bazen i saunu, ima i kozmetički salon, masažu...

- Je li, molin te, gospođa bi se lušijala.

- Neee, gospođa bi se malo od vas udaljila, ka šta i propisuju. Gospođa bi se odmorila od pravljenja francuske, gude i sarmi. Šta fali tome?

- A fali ti par iljada kuna, govorin ti, luda ženo, ide kriza, triba štedit.

- E pa naći ću ja lovu, priskočit ću platit režije. Posli ćemo se vadit. Ol' trošin na išta osin za žderačinu. Izlazaka nema, njanci deset kuna na dan mi ne triba za u kafić, roba mi ne triba...

- A šta si ono nikidan dovukla iz dućana?

- Aaa, ono. Ma ništa, par donjih dijelova pidžame, jedan lipi šlafrok, nove šlape, debele bičve, tutu i meku dekicu, to mi je novi modni izričaj, al nisi primijetija?

- Primijetija san i da nisi davno bila u frizera. Izrast ti je ka autoput na glavi.

- Ne mogu ništa učinit, jer mi je frizer uvatija koronu, bidan.

Prodaja magle

- Kako ćeš takva u hotel među svit?

- Ahahaha, al' misliš da će bit koga?

- A šta ti misliš? Da su ovoj zemlji svi goljavci ka mi. Ne boj se, ima lovaša, krenit će cili karavan u Švicarsku na skijanje, pazi šta san ti reka. Ali amo ovako zaključit. Ko ima love za hotel, nema koronu ili je neće prinosit, a oni ko nema, mora stat doma, ali doma nan niko ne smi svratit jer nema okupljanja po kućama. Zato ćemo se svi moć nać na ponoćki u crkvi, razumiš.

- Razumin. Triba spasit šta se spasit da. Hotelijere, crkvu i šoping centre. U njih nema virusa. U vlasnika apartmana virus vreba s vrata. Ovi čovik iz Gorskog kotara je upravo prizna da su sve kuće zarazne.

- Ma koji to čovik?

- Zabajen te. Misli glavom. Nemoj mi sve virovat. Slagala san te i za oni hotel zbog matere. Samo ne razumin zašto ne puste bar ove šta su pribolili koronu, oni bi mogli puknit na živce od ovoga pritvora, a ne moraju. Ne razumin ja puno toga...

- A da pitaš propusnicu?

- A šta ću in reć, zašto mi triba?

- Hm, mogla bi recimo reć da prodaješ maglu. Nego znaš kako ćemo. Lipo ćemo za Novu izać na Rivu, tamo ćemo petnajs minuti buljit u oni vodoskok sa projekcijama, poslušat ćemo dva đingl bella, ponit ćemo nešto za popit od doma u ruksak, malo zaplesat i to će bit provod. A fotoreporteri nas neće moć po noći uvatit u svoj korona-objektiv!