Viktor Amos Belin je kompletan ribolovac koji uživa u svim ribolovnim tehnikama, od kančenice preko jigginga i panule do podvodnog ribolova.
Ovoga ga je puta njegov ribolovni duh poveo na pučinu do Jabuke gdje se sreo s jednim svjetskim putnikom i možda još neobičnijim saputnikom.
Evo što nam je Viktor rekao o tom svom podvodnom susretu:
- U petak me prijatelj pitao hoćemo li ići na Jabuku jer zovu bonacu.
Nisam puno premišljao. Takvi se pozivi ne odbijaju, a avanture ne propuštaju.
Rekao sam:
- Ajmo ća, svugdi mi je draže lovit nego po Splitu – pa smo se tako zaputili prema Jabuci.
U subotu ujutro rano oko 6 sati smo krenuli, a stigli smo malo iza 7:30.
A tamo smo imali šta i vi‘ti.
Gužva samo takva, tamo je već bilo 12 brodova.
Majko mila šta je Jabuka postala…
Učiniš 50 milja i onda je isto ka da si osta u zaljevu.
Trenutno nam je pala volja, ali smo svejedno počeli lovit i guštat na moru – priča nam Viktor.
- Ja sam odlučio roniti na braku dok je on pokušava na jigg dobit kakvu ribu.
Tako sam uspija roneći udriti cipla od pola kila u rupi na 18 metara.
Škarpinu jednu od 60 deka na 17 metri i tabinju od kila na 19 metara.
No to je bio ulov ka ulov jer je ono što sam doživio pored toga posebna stvar – nastavlja Viktor svoju priču.
- Toga sam dana imao najlipši doživljaj do sada otkad god ronim.
Ronjenje je uvik gušt i doživljaj, ali me sada razveselila ova beštija koju jako rijetko viđam u moru.
Sa površine sam vidija kornjaču kako pliva po rubu braka na nekih 17, 18 metara.
Priprema sam taman zaron i krenija prema njoj ne bi li je uspija snimit s kamerom.
I zaronim ja i pedalam prema njoj, a ona onako laganini, 2 na sat, ide nekim svojim pravcem prema dubini.
Na leđima joj je po mojoj procjeni bio kantar oko 25 do 30 deka, ali su mi na Institutu rekli da to nije kantar nego riba pastir (Schedophilus ovalis Cuvier, 1833).
A taj pastir živi na 200 metara dubine, i očito ga je skupila kad je bila negdi duboko na otvorenom moru, tako da bi ja zapravo treba biti sretniji šta sam njega imao priliku vidit, nego glavatu želvu.
I dođem ja tako do nje na niti metar od glave joj.
To na kameri pari dalje zbog fisheyea i leće, ali san joj bija masu blizu i nisan moga virovat da nije utekla nego laganini ide svojin puten.
Pliva ona i ja do nje nekih desetak sekundi i gledamo se u oči, a niti se ona boji, niti se meni ide prema površini koliko sam uživa u doživljaju.
To ću pamtiti cijeli život.
Nekada nije sve u ulovu.
Treba znati uživati u moru i na moru, a ulov je samo nagrada koju nam More povremeno pruži ako ga poštujemo.
Kada sam izaša iz mora na inchiku smo ulovili još par škarpini i jednu tabinju lipu.
Ali Jabuka je definitivno prenapadnuta jer svi, baš kao i mi toga jutra misle daleko je, neće ić sto ljudi i baš zbog toga uvijek i ima ljudi i to previše za tako malen teren.
A ako zanemarimo svu tu gužvu, ovo je jedno od najlipših mista di san ikad ronija. Brusnička ploča, onaj brak, i ovaj od Jabuke, milju zapadno.
Cijenite more i guštajte – ispričao nam je Viktor Amos Belin.
A sam susret Viktora s glavatom želvom i pastirom možete vidjeti klikom na ovaj link.
Za sudjelovanje u komentarima je potrebna prijava, odnosno registracija ako još nemaš korisnički profil....