Ova ulica postala je simbol prve strane okupacije Splita od Drugog sv. rata! Stvari su potpuno izmaknule kontroli, stanari su izmoždeni

Sezona praktični nije ni počela, a u centru Splita se već dobro kuha. Na Facebook grupi “Get Getanima” se svaki dan nađe pokoja zgoda, bilo tužnog, ol’ šaljivog roda.

Posljednje vijesti iz antičke palače kažu da je tamošnjim stanarima prekipjelo pa da usplahirene turiste zalijevaju vodom, a ovi uzvraćaju tako što uče djecu piškiti posred Peristila. Nažalost, nema koga da se pohrva s ovim problemima, jer jer bivši gradonačelnik Ivica Puljak dao ostavku da bi se mogao baviti trešnjom prozora na Markovu trgu.

S druge strane, kao vjesnici odlične sezone, društvenim mrežama niču kasnoproljetni komentari: “Tili smo turizam, a sad kad je doša nan opet nije dobro”, “Od nečega se mora živit”, “Centar je napokon živnia, najlakše samo grintat”, “Otiđite malo na Zapad pa ćete vidit da i oni to tako...”, “Neka ljudi radu”, “Ma to se bune ovi šta su ljubomorni”, “Ne može se i ovce i novce”, “A šta bi vi, da u Getu opet budu samo narkomani i pantagane?”, “Grad napokon liči na nešto”, “Ja san bila u Frankfurtu, i tamo je sladoled 2,30 eura”, “To je napredak”, “Ala ovih šta se nisu makli iz sela ni svita vidili...”, “Bar mogu lipo skupo prodat stan”, “Oli se mora živit u Palači?” itd.

’Odselila bi, ali nemam di’

- Ja bi se najrađe odselila, ali neman di - s cigaretom u ruci govori jedna od preostalih pet stanara u Kružićevoj. Ova ulica, duga pedesetak i široka dva metra, postala je simbol prve strane okupacije grada nakon Drugog svjetskog rata. Većina njezinih stanovnika je prognana, dok se u četiri stana još uvijek nalaze dugogodišnji taoci inozemne invazije. A i oni su na izmaku snaga.

Ante Cizmic/Cropix

Kružićeva je danas apartmansko naselje, gdje većina stambenih jedinica čitavu zimu zjapi prazna. Među njima je i jedan hostel, znakovita naziva “Fiesta Siesta”. Soba naše sugovornice je na vrhu kuće, i to na strani koja ne gleda na, uvjetno rečeno, njenu ulicu, ali buka nema gdje uteć pa se, odbijajući od zidova, popne i do njezina prozora. Srećom, klima-uređaj joj dozvoljava da zatvori prozore, upali Netflix i hladi se; šta od vrućine, šta od muke.

- Opkoljeni smo. Na jednon kraju je ovi “Sausage bar” di buba glasna muzika, na drugon je “Sanctuary”, di dolaze ovi šta idu na Pub crawl, ilitiga kolektivno opijanje, a u sredini je “Charlie’s bar”, pred čijim ulazom bude toliko svita da ja svaku drugu večer od ljudi jedva uđen u kuću.

Prije je za njih radila jedna cura koja je stišavala deračinu u ulici i bila efikasna u tome, ali otkad nje nema je to sve ajme meni... Al gledajte, kriv je Grad koji to sve dopušta, a ne ugostitelji. Oni samo oće zaradit šta više - rezignirano pritišće filter o pepeljaru pa sjeda na svoju biciklu. Kaže, vozi je šta više dok još može, jer je ljeti ni ne vadi iz portuna. Ispred vrata joj bude stotinjak ljudi pa, eto, ne uspije s njom proć kroz ulicu.

Dum dum tehno

Jedna druga gospođa, čiji je stan naslonjen na vibrirajući plafon “Sanctuary bara”, nam govori da je u toj kući, od postojećih 12 stanova, pola prodano pa pretvoreno u apartmane. Iz Kružićeve i Cosmijeve su, kaže, svi već utekli ća, a jezgra je izgubila smisao, tu više nema života. Ona, eto, već ima godina, nije u formi za selidbu i prilagođavanje novom životu. A i ne skriva, malo je dišpetožasta.

- Ja san prvi kat, a ispod mene je kafić i udarna muzika, neki dum dum tehno, ma ka da mi crvi ulaze u mozak. Bila je inspekcija za buku, imaju limitatore, al šta kad oni noću to opet nekako pojačaju, a sanitarna neće izlazit na teren u 1 ujutro...

Cilo lito držin zatvorene prozore, ma isto ne mogu spavat. Ćer svaku noć meće čepiće u uši, a ujutro obe moramo ić radit. Ja san nedavno imala i lagani moždani, a šta ću van poć govorit kako mi je to sve... Ovi u dvi ure zatvore, al ekipa, bolje je reć pijana magarad, ostane ispod prozora i loče. Doli za šankon in toče za neku cifru dok svi skupa ne padnu s nogu. Sve to van je meni totalno nakaradno... - žali se stanarka Poljane Stare gimnazije.

Jakov Prkic/Cropix

Uvjerena je da je politika Grada Splita, koja se svodi na “turisti ovo, turisti ono”, ta koja je uništila grad. Zgraža se samo na pomisao da 300 i nešto kruzera ispušta fekalije u more svako lito. Kaže, sve je to linija manjeg otpora... Ali ne odustaje od borbe za normalan život.

- Nekad san se ja znala i spustit u kafić pa se ovi šta rade prave da me ne razume, a đavla ne razume! Da san ja otvorila ovako nešto u Americi, odakle je vlasnik, visila bi na prvoj banderi. Žalosno je šta in se dopušta... Zovnen ja tu i tamo i policajce. Oni digod dođu, digod ne dođu. Onda se ovi ispod nakratko umiru, pa sve ide jovo nanovo. Čak san doživila da mi je jedna policajka bila rekla: ‘A gospođo moja, ko van je kriv šta živite u centru...’ Eto, tako van je to... - govori ova veteranka turističke opsade.

Svako naše malo smišno misto turizam je taka, sve se biži, sve se renta, svi sve prodaju, tu živit ne možeš.