Bila san i ja kod Dida Mraza zaželit želju!
Nisan tribala poć do Sjevernog pola, nego samo malo poviše, u Rupotinu ili Rupatinu, kako je Solinjani zovu. I taman kad san stigla prid Didovu kućicu pod krošnjon nekog čudnovatog stabla, "preduhitrila" me je skoro iston željom mala Solinjanka, sedmogodišnja Aurora.
– Poželila sam da svi budu dobro – odgovara slatka prvašica izlazeći iz kućice uređene ka u bajci.
U društvu joj je rodica Rita, ona ima tri godine, u ruci drži prskalicu, ali je sritna šta je od Dida Mraza dobila malu kužinu.
– Kuhat ću u njoj juhe i salate – govori Rita u društvu svoje mame.
Okolo trčkaraju dičica iščekujući da se pojavi On, Dida Mraz u svon odijelu i progovara pod velikom sjajnon sijedon bradon.
– Ho-ho-hoooo! – dok mu svi mališani uokolo uzvraćaju na isti način.
Svako malo pogledavaju i poštanski sandučić na ulazu dvora, je l' pismo još tu, ili ga je Dida Mrazov pomoćnik priuzeja.
Ante Čerina, zvani Tonći i njegova supruga Zrinka ove su godine pobjednici natječaja za najlipše okićenu kuću i okućnicu, koji drugu godinu dodjeljuje Turistička zajednica Solina.
Sa grana vise božićno-novogodišnje kapice, a s maslina svićice. Sve svitli, ne možete promašit ovi "božićni gradić" u Rupatini. I ne samo šta su Ante i Zrinka zanimljivo i s puno truda sredili okoliš svoje kuće, oni su za susjede i prijatelje ove godine, a posebno dicu, i svojih troje, priredili predivan poklon, za najveću radost.
Tako da je Ante, ne samo tata, on je ove godine i Dida Mraz. I već se tako skoro cilih misec dana svaku večer prioblači i uveseljava mališane iz susidstva. Mada su ga neki, kaže, došli povirit i iz Splita kad su čuli.
A, kako se to postaje?
– Ja san to počeja već prije petnaestak godina dok san još bija momak, ali to je sve bilo u kućnon ambijentu, ovo je prvi put ovako u javnosti, vanka. Ima san tako i priličnu tremu prid dicon, moran priznat – otkriva Ante.
– Kad su se moji kumovi i prijatelji Filip i Katarina Mihaljević oženili i dobili prvo dite, kad je stiga mali Ivano, tako je sve počelo. Nastavili smo dalje svaku godinu, bili bi na Badnjak kod njih ili kod nas, oblačenje, diljenje poklona...
Onda san se oženija ja, pa smo isto nastavili tu tradiciju, samo još žešće jer smo se i Zrinka i ja baš našli po tom pitanju, zajedno smo kreativno još "luđi", smiju se oboje na ovu konstataciju, dok Dida ilitiga tata Ante drži u naručju najmlađeg Tonija koji ima godinu i dva miseca.
Uz njega imaju i Josipa, sedmogodišnjaka, i Duju od pet i pol godina.
– A, ove godine je počelo na način da je našem najstarijem sinu, Josipu, četvrti prosinca bija rođendan. Mislili smo se šta ćemo, onda smo odlučili napravit vanka božićni parti, i tako je to krenilo i iz dana u dan smo počeli dograđivat priču, a budući da san ja po struci odgojiteljica sve mi to leži i guštan s dičicon.
Mislili smo samo stavit ovu kućicu za Dida Mraza, a onda je krenilo s lampicama. Svaki dan bi išli u dućan i širili priču, tako da je okitija i masline, onda smo ja i svekar Ante višali ove kapice po drveću, montirali napuhance i druge prigodne motive.
Malo je na dane sve to teže izvest kad u rukama imaš malo dite, ka šta je naš Toni, ali došla mi je i majka Zlata, tako da pomaže i baka servis – govori Zrinka popravljajući Djedici bradu.
– Pitala san ga oće li mu bit nelagodno bit Dida Mraz isprid nepoznate dičice. Ispočetka mu je malo bilo, ali kad vidiš kako se oni raduju kad ubacuju pisma, kad se s njim slikaju, kad im dijeli slatkiše... To je nešto neopisivo. A, šta više okolo šljašti to je lipše i draže – govori 32-godišnja Zrinka.
– Zapravo ta toplina i osjećaj bliskosti, druženja prijatelja, susida, to je ono najbitnije! Pogotovo u vrime kad zbog korone niko nigdi nije smija, drago mi je da se malo podružimo i da možemo razveselit ljude u našoj ulici – poručuje Zrinka.
Šta su sve dičica poželila? Puno igračaka svakako, autiće, lutkice... Okolo trčkaraju tri Josipa, Marin, Marin-Roko, Marta, Marieta, Nika, Klara, Duje, Antea, Jana, Paola, Gabrijel, Ilija, Ivan...
Osin slatkiša koje donesu i drugi roditelji, ima i fritula koji spremi sam Dida Mraz.
– Po struci san kuvar, ali radin ka konobar. Prva smjena u kafiću, a popodne san tu – s veseljem će 39-godišnji Solinjanin dok mu prilazi susida Martina i njezinih troje mališana, Antea, Sara i Mijo kako bi ovaj susret ovjekovječili fotoaparaton.
– Predobro je, famozno, svaka van čast – komentira Martina koja je odrasla u ovon susidstvu.
– Malo i zaroštiljamo, da je toplije i počastimo se, svak nešto donese, fritule se peku non-stop. Pomoćnici su moja supruga Zrinka, brat Martin, prijateljica Josipa, otac Ante i okolo susidi, prijatelji, kumovi, svi uskaču, pomažu... – govori Ante i nastavlja pričati s okupljenim mališanima.
– Vi samo pišite pisma, imate doli sandučić i ubacite – veli im Djedica.
– Ma ovo je radost, veselje! Ovo je najlipše vrime godine, kad ditetu možeš priuštit tu sriću.
Istina, oni malo stariji znaju reć: "Ovo nije praviii, ovo je naš Tonći...", ali brzo na to zaborave i jedva čekaju kad ću se sutradan opet pojavit, čak i moja dica – kazuje Ante.
Vrata dvorišta u Rupatini se ovih dana izgleda ne zatvaraju, a šta će bit dogodine, Zrinka i Ante imaju još puno planova. I njima stiže dogodine najlipši poklon, jer Zrinka nosi četvrto dijete, stiže im curica – Zora.
SVE OTOGRAFIJE POGLEDAJTE U NAŠOJ VELIKOJ GALERIJI GORE.
Za sudjelovanje u komentarima je potrebna prijava, odnosno registracija ako još nemaš korisnički profil....